Sinoć sam se zaboravio objesiti,
pa sam jutros dočekao noć.
Pleo sam kroz kravate ugledne gospode,
trčeći da ne bi li ukrao pogled.
Sinoć sam se zaboravio objesiti,
ali nisam dočekao jutro.
Vrata kroz koja se prolazi su kao električni sateliti
što „daruju“ svakoga tko ih dotakne.
Ona umire kad je diram,
gubi sebe na svaki okrenuti ključ.
Sinoć sam se zaboravio objesiti,
a ti mi oprosti kada budem nosio okovratnik dedždalov,
jer nisam ja dobar za leptir mašnu.
