Prihvati razloge zbog kojih kajanje je sveto.
Iz svojih memoara izbriši moj lik i nemoj da kazna ima vješalo.
Nepoznati kovčezi puni svakidašnjih briga
unutar trupla jednoga bića
sada izviru na površinu.
Nisam ih mogao stopiti sa sobom.
Nikada nisam vidio vrh veći od osobe,
a moje su misli bila prikovane u jednom kutu.
Sada salijevam sve one tupe riječi i njeme usne
u jedan hram za one koji ne znaju govoriti.
Bio sam ruka.
Bio sam prst.
Bio sam nokat.
Ostao sam iznjedren iz svega što može biti u nama.
Držao sam velo ubijice
i pravdao progutan metak.
Nisam imao dana bez godine,
niti godinu bez bujice.
Sada jedem neke tuđe očne kapke
i pokušavam se zadovoljiti sa trepavicama.
Ovdje sam hodao i po meni su hodali.
Ne dopuštam da moj vrat bude zlatnim bodežom okončan.
Jednom sam čuo
da ljudi nisu ljudi već ribe,
a ja
bio sam plankton.
