Dan kad su je odveli
Sanjam da trčimo po rubovima okeana.
Iza nas valovi tmurni rekvijum sviraju.
Ja sam ogolio svoje dlanove do kostiju - jednoj ženi.
Ona ih je slanom vodom okupala
pa umotala, kao da se brine.
One su sve prisutne i pristrasne.
Ja vrhove obraza nikad nisam dotakao.
Samo sam ćutke gledao kako gavrani kopaju oči.
Ti znaš da između harmonije i haosa razapet ležim.
Na jednoj strani ti, na drugoj otisak u situ sjećanja.
Moj grad je već odavno izgubio boju.
Sanjam da si tu, u daljini magla, oko mene mrtve glave.
Pokušavam te dozvati, a stid me obezglavljenih.
Pa plivam u njima i umivam se očima.
Sjećam se jednog susreta.
Plivala je rijeka, a mi je posmatrali.
Nosilo je drveće crno lišće, osakaćenih udova.
Pade mrak na moje otiske.
Sakri sve puteve kojim sam išao.
Sakriven od ljudi, gušim se u palači otkrivenja.
Ustupi mu moje mjeste.
Neka oči postanu žezlo, a iz tijela neka teče zlato.
Moji su prsti odveć zaleđeni.
